Umeće pripovedanja se vremenom menjalo. Do ovog trenutka je prošlo kroz tri faze: storytelling 1.0, storytelling 2.0 i storytelling 3.0.

Storytelling 3.0: digitalni marketing i „pričam ti priču”

Pre nekoliko godina, marketinški stručnjaci su nas uveravali da je storytelling mrtav.

Po mišljenju mnogih, umeće pripovedanja je pokleklo pred umećem stvaranja priča i sposobnosti da se one (o)žive. Drugim rečima, koncepti kao što su storymaking i storyliving zamenili su storytelling.

Međutim, jedan od vodećih eksperata iz oblasti storytellinga, Stiv Dening (Steve Danning), ne slaže se sa pomenutim stanovištem. On smatra da storytelling nije umro, već da se promenio.

Tokom tih promena, umeće pripovedanja je prošlo kroz tri faze:

  • Storytelling 1.0
  • Storytelling 2.0
  • Storytelling 3.0

U ovom tekstu ću pisati o tim promenama. Takode ću se baviti odlikama svih triju faza kroz koje je prolazio (i prolazi) storytelling. Konačno, osvrnuću se na odnos između storytellinga i različitih vrsta komunikacije (komunikacije 1.0, 2.0 i 3.0).

Da li biste želeli da znate više o ovim temama? Ako je Vaš odgovor pozitivan, nastavite sa čitanjem!

Šta je storytelling 1.0: bilo jednom

Storytelling 1.0 je prva faza kroz koju je prošao storytelling u svom razvoju.

U ovoj fazi, cilj pripovedanja je da se njime prenese određena pouka. Posledice koje pouka ostavlja na slušaoce, gledaoce ili čitaoce se ne nalaze u prvom planu.

In the beginning, it was simple. The story begins: “Once upon a time…” or equivalent, and we are off, traveling on the wings of the narrative imagination. It’s a story, without a care in the world or any thought as to where it might lead or what consequences might follow.

Leadership Storytelling 3.0: From Arithmetic to Calculus, Steve Denning, Forbes

Storytelling 1.0 i komunikacija 1.0

Komunikacija 1.0 je jednosmerna. Storytelling 1.0 je takođe jednosmeran.

Postoji dva faktora koji storytelling 1.0 čine mogućim:

  • Pripovedač – osoba koja pripoveda, to jest priča priču
  • Publika – osoba ili osobe koje slušaju priču

Pripovedač i publika se identifukuju sa ulogama koje im „pripadaju” i ne mogu, niti hoće, da zamene svoju ulogu za drugu.

Kanali kroz koje se obavlja storytelling 1.0: Knjige, radio, štampa, tradicionalna televizija i rane verzije web stranica

Primer: Priče sa zatvorenim krajem

Klasične priče za decu predstavljaju dobar primer storytellinga 1.0. Ove priče obično počinju rečima „Bilo jednom”, a završavaju se rečenicom „I živeli su srećno zauvek”.

Njihov cilj je da poduče najmlađe pojedinim lekcijama i ukažu im na pozitivne vrednosti. Dok stariji pričaju priče, deca ih slušaju. 

Više o ovoj temi: Ukoliko želite da saznate više o storytellingu 1.0, ovde možete da nađete JEDNU vezu koja vodi do opširnijeg objašnjenja pomenutog koncepta.

Šta je storytelling 2.0: bilo dvaput

Storytelling 2.0 je druga faza kroz koju je prošao storytelling u svom razvoju.

U ovoj fazi, središte interesovanja se prebacuje na ciljeve i posledice pripovedanja. Drugim rečima, pripovedači (storytellers) razumeju kako funkcioniše proces pripovedanja i svesno koriste priče zarad postizanja određenih ciljeva.

In the second generation of storytelling, narrative consciousness awakens, and there is an explicit recognition of the potential effects of storytelling as well as the beginnings of an explicit understanding of mechanics of narrative.

Leadership Storytelling 3.0: From Arithmetic to Calculus, Steve Denning, Forbes

Pripovedači takođe spoznaju potrebu za primenom različitih vrsta priča, u zavisnosti od svrhe svake od njih.

Jedna od tih vrsta je „priča trampolina” (the springboard story), čija je svrha da pobudi u publici osećanja koja pokreću na akciju.

Storytelling 2.0 i komunikacija 2.0

Komunikacija 2.0 je dvosmerna. Storytelling 2.0 isto može biti dvosmeran.

Najvažnija osobina storytellinga 2.0 je odstupanje od monologa i okretanje ka dijalogu. Na primer, dok izlaže priču jedne marke, storyteller treba da zamoli korisnike da opišu iskustva koja su imali sa datom markom.

Potrebno je, dakle, da se uspostavi razgovor, odnosno da se čuje priča marke (brand) i da se pomno sluša iskustvo korisnika (customers).

Kanali kroz koje se obavlja storytelling 1.0: Svi kanali koji funkcionišu u skladu sa „voki-toki” (walkie talkie) modelom komunikacije (telefon, društvene mreže ili web stranice na kojima je dozvoljeno komentarisati sadržaje)

Primer: Priče sa otvorenim ili izmenjenim krajem

Za razliku od klasičnih dečijih priča koje odlikuju monolozi i zatvoreni krajevi, storytelling 2.0 se ogleda u:

  • Pričama sa izmenjenim krajevima – Autori serije priča za decu „Bilo dvaput” (Érase dos veces) odlučili su da ponovo napišu neke od klasičnih priča za decu. Naime, autori su izmenili završetke priča o Crvenkapi, Pepeljugi i Snežani i sedam patuljaka, jer su njihove pouke smatrali zastarelim i neprikladnim. Pa ipak, završeci su ostali zatvoreni.
  • Pričama sa otvorenim krajevima – Umesto da završe priče čuvenim „I živeli su srećno zauvek”, pojedini autori radije prepuštaju čitaocima da sami odaberu kraj: „I živeli su…”.

Više o ovoj temi: Ukoliko želite da saznate više o storytellingu 2.0, ovde možete da nađete DVE veze koje vode do opširnijeg objašnjenja pomenutog koncepta.

Šta je storytelling 3.0: triput davno

Storytelling 3.0 je treća faza kroz koju prolazi storytelling u svom razvoju.

U ovoj fazi, pažnja se usmerava na interakciju sa publikom i prilagođavanje sadržaja (priča).

In this third generation of leadership storytelling, with the shift in vocabulary to NPS, user stories, story points, planning poker and team velocity, we are a long way away from the innocent world of “Once upon a time…”

Leadership Storytelling 3.0: From Arithmetic to Calculus, Steve Denning, Forbes

Postoje tri elementa koja storytelling 3.0 čine mogućim:

Storytelling 3.0 i komunikacija 3.0

Komunikacija 3.0 je interaktivna i zasniva se na prilagođavanju poruka.

U zavisnosti od toga kako publika reaguje na prvu poruku, ostale se prilagođavaju i menjaju, u manjoj ili većoj meri.

Storytelling 3.0 je takođe interaktivan.

Osoba koja se bavi storytellingom analizira podatke koje dobija dok razgovara sa korisnicima. Njen cilj je da iskoristi dobijene podatke da bi uključila publiku u dalji tok stvaranja priče marke.

Kanali kroz koje se obavlja storytelling 3.0: Alatke za automatizaciju email marketinga mogu da se iskoriste kao kanal kroz koji se obavlja storytelling 3.0.

Primer: Priče sa brojnim krajevima

Klasične priče za decu imaju zatvorene krajeve. Priče u stilu „Bilo dvaput” imaju izmenjene ili otvorene krajeve. Međutim, kada je reč o storytellingu 3.0, krajevi mogu biti i zatvoreni i otvoreni. Sve zavisi od publike:

  • Izaberi svoju avanturu – Knjige priča iz serije „Izaberi svoju avanturu” daju priliku mladim čitaocima da izaberu na koji način likovi priča reaguju. Na taj način, oni utiču na tok priče.
  • Black Mirror: Bandersnatch – Interaktivni film Bandersnatch predstavlja još jedan primer storytellinga 3.0. U filmu postoje brojni završetci na koje utiču odluke gledalaca. Time se menja dosadašnji koncept pasivnog gledaoca.

Više o ovoj temi: Ukoliko želite da saznate više o storytellingu 3.0, ovde možete da nađete TRI veze koje vode do opširnijeg objašnjenja pomenutog koncepta.

Storytelling nije mrtav

Za kraj, moje mišljenje je da bi bilo bolje da se zapitamo da li je storytelling (zaista) mrtav, umesto da tvrdimo da je tako.

Ja se slažem sa stanovištem Stiva Deninga. Dakle, moj odgovor na ovo pitanje je takođe negativan.

Storytelling nije mrtav. Samo se promenio.

  • Storytelling 1.0 je jednosmeran, krajevi priča su zatvoreni. Priče počinju rečima „Jednom davno” i završavaju se rečenicom „I živeli su srećno zauvek”.
  • Storytelling 2.0 je dvosmeran, a krajevi priča su otvoreni ili izmenjeni. Priče počinju rečima „Dvaput davno” i završavaju se rečenicom „I živeli su srećno…”.
  • Storytelling 3.0 je interaktivan, a krajevi priča su brojni. Priče počinju rečima „Triput davno” i završavaju se na način na koji publika odluči.

Writing-Friendly pitanje: Kako biste Vi definisali storytelling 3.0?

Staša Đurđić

Ja sam pisac web sadržaja, reklamnih sadržaja i sadržaja UX. Dolazim iz Srbije, živim u Španiji i pripadam obema zemljama. Dopada mi se žuta boja, umeće pripovedanja i sledeća rečenica Dona Drejpera iz serije „Ljudi sa Menhetna”: „Klijent obožava da plaća agenciji, a kreativni pisac obožava olovke.”

Tanka je linija između NE i DA. Podelite ovaj tekst.

Категорије: Storytelling

0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 2 =